Jesen rana

Krošnje drveća poprimile žute i rumene tonove, dani se skratili a noći postale vrlo sveže. Razduvao se i neki vetar. Šta da se radi. Utopliš se, digneš kragnu i staviš ruke u džepove kad pođeš na posao/pijac ili u šetnju. (A ovih dana u Beogradu je miholjsko leto, pa možeš na pijac i u majici kratkih rukava.)

Utanjio sa filmovima; svoju „potrebu za pokretnim slikama“ zadovoljavam serijom Modern Family. X i ja obično je gledamo uveče, pred spavanje. Zavučemo se u krevet i pogasimo sva svetla (ostavimo samo ukrasne lampice obavijene oko cevi radijatora u uglu sobe, da se polako pale i gase, i prelivaju iz ove u onu boju, bacajući nešto malo narandžastog ili zelenog ili plavog svetla na beli zid i plafon). Oslonimo se leđima o zid, zbijemo se, ja stavim dlan na njenu butinu, i tako gledamo seriju, i pomalo se mazimo vrhovima prstiju na nogama pod jorganom.

I evo nas u trećoj sezoni Modern Family. Neke serije su vrlo komične. Najviše smo se kidali u seriji See You Next Fall, u kojoj Kem (debeli gej) padne na dupe u plastični bazenčić svoje ćerke, a Džej (simpatični matorac sa tradicionalističkim nazorima) uradi neuspeli botoks na oku, a Kler (pomalo usplahirena domaćica i majka troje adolescenata) i Fil (njen infantilni muž i praktično četvrti adolescent u porodici) nevešto voze bicikl za dvoje, i posle se kotrljaju niz neko brdašce, žureći na malu maturu svoje ćerke Aleks.

*

Tom Jork ima novi album, Tomorrow’s Modern Boxes. Prodaje ga putem torenta, za $6. Fanovi po forumima govore da im se album ne dopada; razočarani su, ne vole što album zvuči kao da je sklepan na laptopu, za 2-3 sata. Meni se TMB sviđa, ali ja nisam zahtevan konzument/fan. TMB je dobar samim tim što postoji, kreiran iz ničega, iz praznine naših ranjivih egzistencija. Prijatan, atmosferičan, tih album. Da se preslušava sa sluškama na ušima, u dva po ponoći, na noćnom letu ka Australiji ili tako nešto.

*

Pre neki dan prolazio pored knjižare i video u izlogu roman „Divni gubitnici“, Le(o)narda Koena. Hrvatski prevod i izdanje postoje već neko vreme, a sada ga za srpsko tržište izdala „Geopoetika“. Kul.

*

Juče, u nedelju, X i ja se provozali biciklima od Krsta do Zemuna, i još malo naokolo po gradu, pre nego što se smrklo. Vreme je bilo super, prelep dan, a sunce je peklo dovoljno jako da izgoriš, pa je X morala da se namaže „Kopertonom“ sa faktorom 50 (moja ljubav ima izuzetno nežnu i osetljivu kožu…). Onda smo seli na klupu na Ušću i pojeli sendviče sa avokadom. Potom se odvezli do kraja zemunskog keja i posedeli na zidu uz Dunav. Predveče šetali starim gradom, od Pop Lukine do Njegoševe, gurajući bicikle pored sebe. Zatim još malo vozili, do jednog kafića u Mileševskoj. Tu smo sišli, naslonili bicikle na ogradu kafića i seli da popijemo espreso u bašti. Devojka koja nas je poslužila bila je ljubazna. Donela nam je kafe, plus mali fenjer u kome je gorela sveća, zbog romantike. Nismo žurili. Veče je bilo toplo a vazduh je fino mirisao na jesen. Sedeli smo u bašti kafića i pijuckali espreso. Zatim smo platili ljubaznoj devojci, uzeli bicikle, pa se polako uputili kući. (Lep život.)