2. januar: Neizvesnost

Ustao oko 9, umio se, popio nes-kafu sa čašom soka od breskve, zatim šolju čaja. (Volim da ujutru unosim dosta tečnosti.) Uz kafu i čaj malo surfovao po netu. Svratio do svojih dejting sajtova, Badoo-a i Twoo-a. Magdalena i Snežana nisu mi odgovorile na poruke koje sam im poslao juče. Video sam u dnu ekrana Magdalenin avatar i pored njega zeleni kružić, što je značilo da je ona trenutno onlajn. Pročitala je moju poruku, nije mi odgovorila, to je sve.

Sa liste omiljenih profila odabrao sam Sarin profil i ušao u njega da ga proučim i nađem način da otpočnem konverzaciju. Primetio sam da je Sara obrisala fotografije sa časova joge, koje sam video prošli put kad sam pristupio njenom profilu. Lepe su bile te fotkice — na njima neke zgodne žene u trikoima, bosih stopala na strunjačama, u gracioznim pozama. Žao mi bilo što ih je Sara sklonila. Napisao sam joj poruku, pitao je zašto je sklonila fotografije sa časova joge, i pohvalio asane koje su na njima bile zastupljene, plus se požalio da, eto, ja nikad nisam uspeo da izvedem nijednu od njih. (Oko godinu dana, između 2008. i 2009. bavio sam se jogom.) Poslao sam Sari poruku i zatvorio Twoo.

I tako se dan lenjivo protezao, uz muziku i sedenje za kompom. Uzeo sam gitaru sa stalka pored radnog stola, ustao i odsvirao par stvari: malo Azru, malo nešto svoje. Nisam se baš proslavio. Eto, niko od prijatelja nije mi to poželeo za novu godinu, ali bilo bi baš dobro kad bih u 2014. godini naučio da lepo sviram i pevam.

Stvar dana: Solo-verzija stvari Gimme Shelter u izvođenju Meri Klejton. U suštini, i vrapci znaju da je Meri pevala prateće i na Gimme Shelter od Stonsa, a da joj je pri kraju pesme u dva navrata „pukao“ glas (zbog snažnog emotivnog izvođenja), a Stonsi se oduševili, pa su „pucanja“ Merinog glasa ostala u konačnoj verziji „Sheltera“. (Koga više zanima o ovome, tu je Wiki). Enivej, meni ova njena solo-verzija lepša od originala (koji je isto tako super, naravno).

Merry Clayton – Gimme Shelter

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=JR7BcfVuwc8]

Pozvao X oko pola šest. Čestitao joj novu godinu, poželeo joj svako dobro u 2014. itd. Popričali. Pitao je da izađemo u subotu. U subotu je zauzeta, ali verovatno bi mogla u petak. Ok, rekoh, onda u petak. Javiće mi u toku sutrašnjeg dana (petka), da li ćemo moći kasnije da se vidimo. Neće me dugo držati u neizvesnosti. Dobro. Završili smo razgovor i tako je proteklo popodne.

Uveče izašao sa Raletom (ortakom) na piće. Otkrili interesantan kafić u kraju. Mali, intiman, smešten u suterenu kuće; lepa atmosfera, dobra mjuza, normalna ekipa, drvene stolice i stolovi, ima i šank uz koji možeš da sedneš, cevčiš piće i jadaš se barmenu (tj devojci koja toči pića) na svoj ljubavni život. Cene korektne: dva piva 0,5, dva viskija Balantajns, koka-kola, nes-kafa sa šlagom izašli nas 1000 dinara (manje od 10 eura). Plus smo pride dobili gratis meze: ćasicu čvaraka i nekoliko mini sendviča sa tartar-biftekom i ruskom salatom. Lep gest, zaista. I tako smo sedeli, pijuckali pića, ćapkali čvarke iz časice i pričali, a ja se malo gušio u duvanskom dimu. Probao sam da ga ignorišem, ali, realno, smetao mi je taj dim cigareta; mislim da sam bio jedina osoba u kafiću koja nije pušila. Ali, šta sam mogao — da ustanem i sve ih zamolim da pogase svoje cigarete? Ne, naravno. Sa druge strane, nije rešenje da propušim iako bi mi, verujem, u tom slučaju duvanski dim manje smetao. Ne znam koje je rešenje. Potrebno je topline i ljubavi da u skučenom prostoru srećno borave pušači i oni kojima duvanski dim smeta, i da pritom svi dišu isti vazduh.

Posedeli u kafiću do pola jedanaest. Rale zatim otišao niz Mileševsku da malo odmeditira do „Beograđanke“, a ja se vratio kući.

Ušao u stan, svukao se i stavio sve stvari na terasu da se luftiraju, pa se istuširao, potom otvorio bocu belog vina i sipao. Poneo čašu vina u sobu, seo za komp, uključio ga pa otišao na Twoo. Primetio da mi stigla poruka od Sare (žena koju sam pitao zašto je sklonila fotografije sa časova joge). Tekst njenog odgovora bio je zamućen, i tek za 23 sata i 55 minuta moći ću da vidim šta mi je napisala. To su te fore koje koriste neki dejting sajtovi da bi te naveli da platiš pretplatu: ako želim odmah da vidim njen odogovor, potrebno je da se pretplatim na Unlimited servis. Normalno, platio sam, hteo sam da vidim šta mi Sara napisala i video sam da je bila onlajn pa mi se pružala prilika da malo proćaskamo.

Uplatio sam preko mobilnog Unlimited servis u trajanju od 3 dana, po ceni od 90 dinara. Izlogovao se, ulogovao se i sada sam mogao da vidim Sarin odgovor u njegovoj kristalnoj jasnoći. U svom odgovoru mi je objasnila da je sklonila slike jer nije ni htela da ih postavlja, nego ih je Twoo bez dozvole preuzeo sa njenog Fejsbuka. Pitala me da li se bavim jogom. Odgovorio sam joj da sam se nekad bavio pa prestao, i pitao Saru ume li da izvede „Pozdrav suncu“. Primetila je da sam joj poslao novu poruku i započeli smo čet. Rekla je da ume da izvede „Pozdrav suncu“ i da je ona instruktor joge. Pitala me zašto sam prestao da se bavim jogom. Rekao joj da sam prestao jer sam bio stigao do određene tačke u napretku i tu sam stao jer mi je nedostajao dobar instruktor. Zatim smo produbili razgovor o jogi a ja bih povremeno ustao od stola, otišao do kuhinje i dosipao vino u čašu, pa se vraćao za komp.

Sari je to bilo prvo ili drugo pristupanje sajtu Twoo i objasnila mi da je zbunjena konceptom onlajn dejtinga, i da sam ja jedini čovek sa kojim je popričala i to samo zato što sam je pitao u vezi joge, i da ne namerava da se zadržava na ovom sajtu niti da traži muža preko interneta. Podržao sam je u tome i rekao joj da ni ja ne nameravam da nađem ženu preko interneta osim ako se to slučajno ne dogodi, ali sam, eto, našao dobru sagovornicu. I onda smo se složili kako eto lepo pričamo iako smo neznanci, pa smo nastavili to da radimo, pričali smo i povremeno ubacivali smajlije, rastajali se par puta sa „laku noć“ pa opet započinjali razgovor i ulazili duboko u noć pričajući o ružama, jogi, budističkoj seobi duša, o njenom odnosu sa ocem, o mom horoskopu, a ja sam povremeno ustajao od stola i odlazio do kuhinje da dospem vino pa se vraćao pred komp dok su raznobojne ukrasne lampice svetlucale na jelki u uglu sobe a muzika svirala sasvim tiho jer je već bila kasna noć.