Osećanje

Naravno, nedostaje mi Mojblog. Ja sam od onih koji se lako prime i vežu za ono što im prija — osobu, mesto, predeo itd. Pa sam se lako primio i na MB. I kosne me kad se setim onih slavnih noći, tamo, 2006. i 2007., dok nisam uveo kablovski internet nego sam MB-u pristupao modemski, iz onog stana u kom sam živeo, u ulici Save Burića u Zemunu. Prvo bi iskucao post, onako, pravo u MB editoru. Pa bi kliknuo na ikonicu modema na desktopu. Pa bi iskočio prozorčić za dial-up konekciju i probao da se poveže; „izlaz“ na centrali bi neretko bio zauzet (bio sam „dvojnik“) i morao bi da čekaš da se linija oslobodi. Pre ili kasnije uspostavio bi vezu sa provajderom i onda bi čuo ono zvrčanje i cičanje dok bi se tvoj i provajderov modem dogovarali oko protokola. Kada bi se modemi ukačili nastala bi tišina, a ti bi kliknuo na „Objavi“ i čekao… Ponekad bi post bio objavljen dok trepneš. A ponekad, recimo kad bi bio veći post u pitanju, morao bi baš da čekaš. Buljio bi u monitor u tami sobe, stranica bi se smrzla a tvoje lice osvetljeno monitorom poprimilo bi „molim te, nemoj ovo da mi radiš“ izraz. I onda, kada bi čuo onaj „kvrc“ smrti (koji je značio da je pukla modemska veza), post bi u najvećem broju slučajeva bio izgubljen. Naravno, zabolelo bi te, ali šta da se radi. Ponekad bi ugasio računar i legao, a ponekad bi otišao do frižidera po novo pivo i seo za računar da kucaš post ispočetka da ti ne izmakne to šta god si imao u prstima. I često bi se bdenje uz MB proteglo kroz celu noć, od, recimo, devet uveče pa do tri po ponoći i posle toga, a u sedam je trebalo da ustaneš, umiješ se i pičiš na posao. Ako bi trebalo da izdvojim jednu noć iz tog slavnog perioda, to je ona na prelazu iz 9. u 10. novembar 2007., u kojoj mi je bilo tako dobro da sam u njoj objavio 4 (i slovima: četiri) posta, pijući vino i slušajući stvari Zvonka Bogdana, pretežno stvar Milovo sam garave i plave.

Sve u svemu, bilo je to pionirsko i romantično vreme, kao kad bi danas išli fijakerom na ljubavni sastanak ili fićom na more. Naravno, svaka ljubav ima oscilacije i kolebanja pa su postojale nedelje, čak i meseci bez posta, obično kad bi nas ovaj zanimljivi život odveo na neku drugu stranu. Nije to bilo hlađenje od MB-a, nego neko kao traganje u više pravaca istovremeno. Bitno da nije splaslo ono osećanje, kada se sedne pred komp i ruke se spuste nad tastaturu u položaj pogodan za pisanje posta. To osećanje ne da nije splaslo, nego je, naprotiv, sa godinama osnažilo.

I tako, pošto se brzo primim i lako vežem, moram da priznam da sam se primio i na WordPress. Naravno, ta priča je u začetku, i ni prići onome što gajim prema MB-u. Ali, odnosi se razvijaju postepeno i ako ova stvar dovoljno dugo potraje, sve je moguće.

Na neki način, to je u našem ličnom interesu — da se sada potrudimo da zavolimo ovo mesto (WP) što više možemo.

Ruke

Nešto se desilo sa Mojblog portalom. Kraj? Videćemo. Nadam se da ne. Sve što mi sada preostaje je da mislim pozitivno i čekam da Mojblog proradi. Dok se to ne dogodi, ne mogu da sedim ispred ovog monitora skrštenih ruku. Probao sam. Prekrstim ja ruke i stavim ih na grudi, ok, ali ruke ne mogu dugo tako, i vrlo brzo se vrate nad tastaturu i htele bi nešto da kucaju. Dakle, ovo je novo mesto, mesto da ruke na njemu kucaju, novi kutak i imitacija onog kutka na Mojblog portalu.

Dugo nisam postavio neku stvar sa Jutjuba ispod posta. To zato što sam smislio da sam bloger koji piše postove, a ne DJ. Tako da sam uveo pravilo da nema postavljanja muzičkih sadržaja na blog. Ipak, evo, da sada sam sebi malo skočim u usta. Puno mi se dopada Woodkid-ova muzika i njegov album The Golden Age. To je svirka na tragu Antony-ja i Cascadeur-a, doduše nešto grandioznija, ali još uvek vrlo osećajna i lepa. Nisam vodio statistiku, ali The Golden Age, otkad sam ga otkrio pre par meseci, preslušao sam pedeset puta, možda i više. A kad preslušamo neki album toliko puta, on obeleži deo našeg života. I verujem, za tri ili pet ili osam godina, kad na radiju budem čuo neku stvar sa albuma The Golden Age, da će me ona vratiti u ove dane i noći, možda čak i u ovo konkretno popodne, u suštini ni po čemu posebno, osim što u njemu pišem ovaj post.

Naravno, ima još sjajnih stvari na The Golden Age albumu, a pre svih bih izdvojio Sabat Mater The Other Side. I tako, dok čekamo da Mojblog proradi, ne dajmo da nas skole senke slutnje. Razvedrimo lica i poslušajmo stvar I Love You.