Ovo leto

Mirno idu (ovi letnji) dani. Sluša se fina muzika, šeta se gradom i jede sladoled u kornetu, vozi se bajs, čita se pomalo, izađe se na piće, pogleda se poneki film (preporuka za sjajni Soul Kitchen), usput se traži novi stan i bistre „Halo oglasi“. Nedeljom prepodne imamo običaj da doručkujemo pecivo iz obližnje pekare, potom da sedimo na terasi i listamo uz kafu „Večernje novosti“.

Protekli mesec (jul) obeležili su odlazak na koncert Afghana na Exit-u, i letovanje u Rovinju. Koncert Afghana je bio baš dobar mada je trajao vrlo kratko (oko 40 minuta). Na veče koncerta, pred kapijama Exit-a smo se (zbog loše organizacije) izmaltretirali dok smo se dokopali narukvica/propusnica (bili smo na spisku gostiju benda). Ipak, vredelo je: Greg Duli i ekipa su bili na nivou i lepo su zapalili masu. (Recenziju svirke možete pročitati ovde: The Afghan Whigs na Exit-u) Nije nas bilo puno, ali drali smo se, pošteno, i aplaudirali, mahali rukama, cupkali, a ja sam uz to malo i hedbengovao, i u pauzama između pesama grlio i ljubio X. Sve u svemu, žurka je bila odlična i prenerazili smo se kada se, oko 40. minuta, koncert naglo i šokantno završio tako što je Duli kao puvanjak iz gaća klisnuo iza neke bočne zavese, a jedan lik (tehničar, pretpostavljam) pošao po bini da isključuje pojačala. WTF? — pomislismo. Par minuta smo stajali i blenuli u tehničara koji je išao naokolo po bini. Deo publike je dozivao Dulija i bend da se vrate. Nisu se vratili. To je bilo to. Pokupili smo se — spustili se niz Petrovaradin u svežu noć, pa preko mosta i dalje, odšetali do mesta gde smo se parkirali, i onda seli u auto i uputili se natrag za Begiš. (Btw, Novi Sad je lep za šetnju, i ono glavno šetalište je vrlo otmeno, prostrano i čisto; u poređenju sa njim, krcata, tesna i klaustofobična beogradska Knez Mihailova izgleda jadno).

U Rovinju nas zezalo vreme i sunca je bilo na kašičicu. Nema veze, lepo smo se proveli, kao i uvek. Rovinj je prelepo mesto.

Sada, vratio sam se na posao posle godišnjeg odmora. Jutros sam malo zakasnio (zaboravio da navijem alarm na mobitelu da me probudi u deset do sedam).  Drmusajući me, X me probudila u pola osam, i kad sam otvorio oči rekla mi da sam se uspavao. Ripio sam iz kreveta, spremio se na brzaka, poljubio X i izjurio iz kuće. Šefici sam poslao SMS, napisao joj da ću malo da zakasnim jer sam svratio kod lekara. Stigao sam na posao oko pola devet. Popio kafu, odradio neke bekape, proverio integritet podataka u jednom objektu preduzeća. Potom sam otišao na sajt Music Stack i kupio ploču Broken English Marijane Fejtful, koju X voli i želela bi da je ima. To je to od posla za sada, a prošlo je podne. Dobro, nisam se baš pretrgao od rada, ali nije loše za zaljubljenog čoveka kome misli vrludaju i nadavno se vratio sa mora.

Advertisements

4 mišljenja na „Ovo leto

Ostavi koment

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s