Novembar, subota, oko podne. Sedim na wc šolji i obavljam stvar. Završim. Povučem vodu, ustanem, odmotam nekoliko listova toalet-papira sa držača na zidu. Čujem — zvoni mobilni telefon u sobi. E jebiga. Spustim odmotani toalet-papir na ivicu lavaboa, navučem gaće i donji deo trenerke, i odem u sobu da se javim.
Uzmem telefon sa police i pogledam ko je. Nepoznat broj. Javim se.
„Da?“
„Halo, jel to stolar?“ (Stariji ženski glas.)
„Nije, bako, pogrešili ste.“
„Ti nisi stolar?“
„Nisam. Koji broj vam treba?“
Baka mi izdiktira broj. Moj broj. Čudno.
„Da, to je moj broj“, kažem. „Ali nema ovde stolara, zaista.“
„Kako nema? Ja sam pre koristila ovaj broj i uvek je tu bio stolar.“
„Rado bih vam pomogao ali nisam specijalizovan za stolare.“
„Da nije tvoj otac stolar?“
„Nije.“ (Ne pomenem joj da je moj otac mrtav skoro dvadeset godina. Imam osećaj da bi je to uznemirilo.)
„Šta sad da radim, sine?“
„Ne znam, bako.“
„Taj stolar mi je uvek pomagao. Dobar čovek. Neću da ti oduzimam vreme, samo da ti ispričam ovo. Imala sam vitrinu koja je trebalo da se popravi. I došla su mi dva stolara. Oni su, znaš, radili zajedno. Ovaj jedan je stalno nešto odlagao. Dogovorimo se, a on ne dođe. I onda mi drugi stolar kaže, gospođo doći ću ja večeras da vam to sredim. I dođe on i popravi mi vitrinu za dvadeset minuta. I ja ga onda častim, i posle sam uvek koristila taj broj kad mi je nešto trebao. I sad mi treba da popravi drugu vitrinu.“
„Nema neki drugi način da ga kontaktirate?“
„Ne. A koliko dugo je taj broj kod tebe?“
„Osam godina, bako. Ja sam prvi korisnik.“
„Mislila sam, možda ga imaš godinu-dve. Možda ga je on koristio, pa ga se, jadan, odrekao i uzeo drugi.“
„Ovaj broj je kod mene od početka. Kupio sam ga na trafici u Zemunu, dve hiljade pete.“
„E pa dobro onda, sine, izvini što sam te zadržavala. Teško je ovako, kad je čovek sam.“
„Izvinite što nisam bio od pomoći.“
„Nema veze. Doviđenja, sine.“
„Doviđenja.“
Završimo razgovor. Čudan razgovor. Nadam se da će baka naći nekog da joj sredi tu vitrinu.
Spustim telefon na komodu i vratim se u wc. Svučem trenerku i gaće i uzmem toalet-papir sa lavaboa.
Krepki 
Veoma mi se dopada tvoja neposrednost u postovima, ko dugogodišnji (blog) cimeri. Baki više sreće oko memorisanja brojeva 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Draga cimerko, hvala, svaki prostor je prijatno deliti sa tobom. Imao sam dilemu treba li da budem baš ovoliko neposredan i da li bi post bolje izgledao bez dela sa wc-om. Takođe, znam da naša drugarica Robin ima snažnu vizualizaciju pa nisam hteo da joj ogadim popodne. Rešio sam da ostavim deo sa wc-om jer mi se učinilo da bez toga post gubi. Naravno, izvinjenje vizualizirajućoj Robinu ;).
Sviđa mi seSviđa mi se
da mi se to desilo kontam da bih se danima lomila da l’ da je nazovem i proverim je li pronašla stolara… 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Vidiš kako si ti divna osoba, bezemljasice. Meni to uopšte nije palo na pamet, skoro pa sam zaboravio baku. Svakako ću je pitati sledeći put kad me bude zvala 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Nešto je u vazduhu definitivno, kada staro društvo odreda objavljuje izvrsne postove.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ushićeni smo, Goste, vazduh je naelektrisan od nas. Mi smo topla energija koja je preplavila blogosferu 😉
P.S. Hvala.
Sviđa mi seSviđa mi se
Lepa je priča, ali i surova. Baki je teško ‘pala’ samoća, a tebi je trebala.
Sviđa mi seSviđa mi se
Pravo kažeš, Mari. Možda smo baka i ja trebali da razmenimo duševna stanja: meni da ide njena samoća, a njoj da ide moj vedar duh i životni optimizam…
Sviđa mi seSviđa mi se
Ma ko da je zvao, zvao bi ponovo.
Sviđa mi seSviđa mi se
Baka je tvrdila da je moj broj stolarov. Sad kad krenu pozivi drugih njegovih mušterija, ima da se nagomila ovakvih postova.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja sam samo hteo da kažem da nisi morao da se cimaš jer bi sigurno zvala ponovo. Tim pre što joj je stular neophodan, a i „što te pamti po dobru“, pa bi dakle, sigrno zvala baš tebe. 🙂 Ako mi se održi inspiracija, imam i ja jedan takav primer. Nisu bili mobilni telefoni, ima tome koliko i meni, ali se održalo toliko da sam i ja zapamtio.
Sviđa mi seSviđa mi se
Skapirao. Čekam novi bakin poziv, i pozive drugih stolarovih mušterija 🙂
Ajde ne budi lenj nego sedi piši taj post (sa sličnim primerom, samo bez mobilnog telefona) ;).
Sviđa mi seSviđa mi se
Nekako sam na pola posta pomislio „Reko’ pazi sad kad se razume i sredi baki vitrinu“, ali dobro je i ovako. Te neke tvoje neposrednosti te cine unikatnim, tu ne treba da imas dileme 😀
Sviđa mi seSviđa mi se
Dule, precenjuješ me, u malo šta se ja razumem. Ali tenks u svakom slučaju 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
sto mi treba taj stolar, nemas pojma.
Sviđa mi seSviđa mi se
Rado bih pomogao, ali stolarstvo je za mene špansko selo 😦
Sviđa mi seSviđa mi se