5. januar: Kiša

Reči dana: Voleo bih da postoji piće koje ima boju morske vode na dubini od četristo metara kad je potpuna bonaca i sunce sja okomito s neba, i more je puno planktona. (Ernest Hemingvej, „Otoci u struji“.)

Sara voli slatkiše i nije vegetarijanac. To sam saznao oko deset sati prepodne, sedeći za kompom uz kafu, čitajući na Fejsbuku Sarin odgovor na moju jučerašnju poruku u vezi joge. Sve u svemu, Sara se ne opterećuje brigom o ishrani, jede sve što joj se sviđa, naročito voli slatkiše, tako je glasio njen odgovor. Bio je to topao odgovor, sa dosta smajlija. Dopao mi se. Javila mi se slika – Sara se osmehuje u ekran laptopa dok njeni prsti kucaju po tastaturi odgovor za mene. Prekrasno.

Napisao sam joj novu poruku:

Hej Saro! Tenks za odgovor. Za početak, zamolio bih te da me add-uješ u svoje Fejsbuk prijatelje. Vidim da imaš mnoge zanimljive priloge, pa bih želeo to bolje da ispratim. Ne brini, normalan sam lik. Znači, hraniš se uobičajeno, voliš slatkiše itd. Pa dobro, i to je neki putokaz. Ja sam jedno vreme bio u ozbiljnom tripu sa jogom. Bio sam vege i skroz strejt, proučavao makrobiotiku, bio na seminaru kod Georgija Nazarova na Zlatiboru, upražnjavao kontrastno tuširanje, imao dvonedeljnu detoksikaciju bez hrane, samo na vodi i sokovima. Jedino nikad nisam uspeo da nateram sebe da meditiram na onaj klasičan način. Poznaješ li Maju Popov? Po njenom priručniku sam praktikovao jogu. I ova knjiga „Moć sadašnjeg trenutka“, koju si mi preporučila! Ladno mogu da pretpostavim šta je njen glavni fokus – potreba da osvestimo sadašnji trenutak i živimo isključivo u njemu. I to (bitnost sadašnjeg trenutka) je velika tema koja me opseda ovih dana baš baš. Moraću pod hitno da pročitam tu knjigu. Hvala ti što si mi je preporučila! Pišemo se.

Poslao sam Sari poruku i kliknuo na dugme Add friend njenog profila.

Stvar dana: dEUS – Quatre Mains

Pre ručka izašao malo da prošetam. Oblačno. Spustio se Bulevarom do Vuka, skrenuo u Mlatišuminu, pa iz Mlatišumine izbio na Mileševsku. Zastao na trotoaru preko puta kafane „Kalenić“, i dok sam razmišljao da li da idem levo, uz Mileševsku, pravo, ka Kalenić pijaci, ili desno, ka Krunskoj, momku koji je prolazio kraj mene ispala kapa iz džepa jakne na trotoar. Baš sam se spremao da ga obavestim o tome, kad sam iza sebe čuo čoveka kako mu viče: „Momak, ispala ti kapa!“ Momak se okrenuo, sagnuo, pokupio kapu sa trotoara i klimnuo čoveku glavom. Krenuo sam levo, uz Mileševsku.

Fotka dana: Hemijsko čišćenje.

Vratio se kući, otišao na Twoo. Snežana je videla poruku koju sam joj poslao, ali je rešila da ne odgovori. 8 od 10 žena reši isto to.

Dok sam bio na sajtu, dobio sam informaciju od softvera da imam novu posetu svom profilu. Pogledao sam da vidim ko je. Jedna Marica. Ušao sam u Maricin profil. Opet samo fotografija. Ni reči o sklonostima i interesovanjima, kakvu muziku sluša, koji su joj omiljeni pisci, filmovi, hobiji. Ništa. Samo fotka i prozaične generalije (visina, težina, datum rođenja itd). Na fotografiji, Marica sedi na osunčanom stepeništu na kome stoje poređane saksije muškatli. Izgledalo mi poznato to stepenište, ima jedno takvo u Ohridu, i vodi od Kanea (brdo iznad ohridskog jezera) do plaže. Na fotografiji, Marica nosi zelenu haljinu sa tankim naramenicama. Fino je izgledala tako, sedeći na suncu među muškatlama, u kratkoj haljini, prekrštenih nogu, u crvenim „Grubin“ papučama. Žene mnogo lepo izgledaju na suncu i ne bi smele da se kriju od njega…

Poslao sam Marici poruku:

Zdravo Marice. To osunčano stepenište na tvojoj fotografiji, po kome su poređane saksije muškatli i na kome sediš u zelenoj haljini, deluje mi poznato. Da se nisi to slikala u Ohridu? Pošto im jedan prilaz od Kanea (brdo iznad ohridskog jezera) do plaže, koji čini mi se vodi baš preko tih stepenica na kojima sediš.

To je bilo sve od mog kontakta sa nežnijim polom za danas.

Predveče prošetao gradom. Tokom šetnje počela da sipi kiša, tek toliko da okvasi trotoar, pa je onda prestala. A zatim je opet počela, kad sam bio pred kućom. Bilo je vrlo tiho veče i mogao sam da čujem kišu kako sipi po trotoaru i malom travnjaku iza mojih leđa dok sam ulazio u zgradu. To je prva kiša ove godine u Beogradu.

3 mišljenja na „5. januar: Kiša

Ostavi koment

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s