Happiness, Missouri…

Maglovit dan u Beogradu. Opet. Magla je preovlađujuća meteorološka pojava ove godine. Džek Trbosek zadovoljno trlja ruke.

*

Umro Lemi. Njega i Motorhead uživo sam gledao samo jednom, na koncertu u Hali Pionir, 1984. godine. Sve što pamtim je Lemi, glave zabačene unazad, u karakterističnoj pozi pred mikrofonom, dok praši Rickenbacker u razarajućoj buci. Kako god, lepa uspomena. Dobar je bio matori. Nema sumnje da će mu pripasti počasno mesto u kriptama večnosti.

*

Albumi koji su mi se najviše svideli u 2015.

Iron Maiden – The Book of Souls 

MI0003902539.jpg

Bez sumnje, naj album 2015. Drago mi je što je TBOS ispao tako dobro. Mejdni su, ono što se kaže, moj primarni bend. Zavoleo sam ih u nižim razredima osnovne škole i normalno da se usput stvorila neraskidiva veza. Danas, trideset godina kasnije, više nisam školarac, a ni Mejdni nisu baš mladići. Na sreću, muzika koju prave i dalje je sjajna, pa čoveku zablistaju oči kad izvadi iz police ploču The Book of Souls, da bi je pustio.  Specifičan aspekt albumu daje podatak da ga je Brus Dikinson u celosti otpevao sa tumorom (veličine loptice za golf) u grlu.

Barbarossa – Imager 

MI0003866530.jpg

Melanholičan i delikatan sint-pop iz radionice Džejmsa Matea. X puno voli ovaj  album i Barbarossu, a i ja ga volim. Posebno prija kasno uveče, kad se, posle kupanja, čovek izvali na sofu da malo meditira i očisti glavu pred spavanje, pritom letimično bacajući pogled u ekran potpuno utišanog tevea. Zbunjuje kako je ovaj sjajan album promakao  portalima Mojo i Uncut i ostalim autoritetima koji nam šire vidike, govore nam šta je dobro i pred kraj godine prave referentne top liste kao svetionike bez čije asistencije bi mi bauljali u tmini. Verovatno je stvar u tome što je Imager uspeo da ostane dovoljno ličan da ga zaobiđu velike reči.

Ghost – Meliora

MI0003884322.jpg

Nakon blaziranog (čitaj – dosadnog) prethodnog albuma, Meliora predstavlja povratak u formu pape Emeritusa i ekipe. Mrak album, velikodostojnici Inkvizicije bi, pretpostavljam, uživali u njemu. Ocena: čista 666.

Jose Gonzalez – Vestiges & Claws

MI0003822462.jpg

Na Hozea Gonzalesa se ne moraju trošiti reči, o tom čoveku se sve zna. Kako god, V&C je još jedno uspelo ostvarenje ovog genijalnog umetnika koga smo nedavno bili u prilici da gledamo kako diže salu Amerikana beogradskog Doma Omladine u vazduh.

Baroness – Purple

MI0003988126.jpg

Nakon teške saobraćajke koju je bend doživeo 2012., preloma i trauma proisteklih iz nje i premeravanja sistema vrednosti, dobili smo Purple. Posmatran izvan ili unutar okvira za dlaku izbegnute smrti, Purple predstavlja lepo lice modernog metala (koji je prečesto vrlo loš) – melodično, emotivno i jezgrovito. Purple kao da je brat Ghost-ove Meliore, stiče se utisak da su nastali od iste krvi. Super album.

Keith Richards – Crosseyed Heart 

MI0003921273.jpg

Šta reći za Razroko srce osim – bravo, matori, super što te i dalje dobro služe ti kvrgavi prsti.

EL VY – Return to the Moon

MI0003961108.jpg

Kad ga čovek čuje prvi put, RTTM deluje preobično, osim hita Sad Case Happiness, Missouri koji se odmah izdvoji. Čovek pomisli – vokal Meta Berindžera uvek prija, ali ovde nešto fali jbg. Međutim, sukcesivnim preslušavanjima album primetno poraste, i eto ga u top 2015. listi. Lepo iznenađenje.

Matthew E. White – Fresh Blood

MI0003828852.jpg

Kao i prethodni Metju, i ovaj novi Metju je prijatan, ležeran, baš kako treba. Dobra muzika.

Mgla – Exercises in Futility

mgla

Slabo konzumiram black metal (hermetičan je, smara), ali ovo je nešto posebno – mnoštvo izvrsnih melodija i rifova, elokventna spika, sve u svemu, majstorski artikulisan čemer i zgađenost nad životom. Melodičan, emotivan, sioranski blek metal.  Za svaku preporuku.

*

I tako, danas je 30. decembar i nešto se privelo kraju. Sutra uveče, u ponoć, izljubićemo se i poželeti jedni drugima svako dobro. Zatim ćemo popiti piće pa resetovati brojač i krenuti ispočetka, da obrnemo novi krug.

Koristim priliku da svim prijateljima sa bloga poželim lep provod za novaka i puno ljubavi i sjaja u 2016.  godini. Živeli.

Advertisements

2 mišljenja na „Happiness, Missouri…

  1. Dragi Krepki, da si mi živ i zdrav i puno sreće želim od srca!!! Nikad me tvoj muzički ukus ne razočara, ajd’ mejdene neću ni da komentarišem, ali od ovih mlađih, reci kakav su album napravili Baroness, ja sam se o’ladio dok sam slušao!!! Još jednom sve najbolje! 🙂

    Liked by 1 person

    • Hvala ti, Duki, brate, svako dobro tebi i da upoznaš neku zgodnu cicu koja će te nadahnuti da stvaraš najlepše gitarske harmonije 🙂 Jbg, moj muzički ukus (i miris) zna da bude problematičan (recimo, dopada mi se stvar „Barakuda“ benda „Svi na pod“), ali šta da se radi, sve je to normalno. Da, novi Baroness je mnogo dobar, šteta što su zasrali stvar sa produkcijom albuma. Produkcija je ispod svake kritike, zvuk kao da je sabijen stolarskom stegom, kliping i izobličenje na sve strane. U deonicama u kojima se dešava dosta toga, čovek ima utisak da se pola toga ne čuje. Sa druge strane, članovi benda izjavljuju da su oni prezadovoljni zvukom (na isti način, pretpostavljam, na koji je Lars Urlich prezadovoljan zvukom Death Magnetic-a).
      I tako, živeo, pa se vidimo u 2016. 😉

      Liked by 1 person

Ostavi koment

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s