Happiness, Missouri…

Maglovit dan u Beogradu. Opet. Magla je preovlađujuća meteorološka pojava ove godine. Džek Trbosek zadovoljno trlja ruke.

*

Umro Lemi. Njega i Motorhead uživo sam gledao samo jednom, na koncertu u Hali Pionir, 1984. godine. Sve što pamtim je Lemi, glave zabačene unazad, u karakterističnoj pozi pred mikrofonom, dok praši Rickenbacker u razarajućoj buci. Kako god, lepa uspomena. Dobar je bio matori. Nema sumnje da će mu pripasti počasno mesto u kriptama večnosti.

*

Albumi koji su mi se najviše svideli u 2015.

Iron Maiden – The Book of Souls 

Bez sumnje, naj album 2015. Drago mi je što je TBOS ispao tako dobro. Mejdni su, ono što se kaže, moj primarni bend. Zavoleo sam ih u nižim razredima osnovne škole i normalno da se usput stvorila neraskidiva veza. Danas, trideset godina kasnije, više nisam školarac, a ni Mejdni nisu baš mladići. Na sreću, muzika koju prave i dalje je sjajna, pa čoveku zablistaju oči kad izvadi iz police ploču The Book of Souls, da bi je pustio.  Specifičan aspekt albumu daje podatak da ga je Brus Dikinson u celosti otpevao sa tumorom (veličine loptice za golf) u grlu.

Barbarossa – Imager 

Melanholičan i delikatan sint-pop iz radionice Džejmsa Matea. X puno voli ovaj  album i Barbarossu, a i ja ga volim. Posebno prija kasno uveče, kad se, posle kupanja, čovek izvali na sofu da malo meditira i očisti glavu pred spavanje, pritom letimično bacajući pogled u ekran potpuno utišanog tevea. Zbunjuje kako je ovaj sjajan album promakao  portalima Mojo i Uncut i ostalim autoritetima koji nam šire vidike, govore nam šta je dobro i pred kraj godine prave referentne top liste kao svetionike bez čije asistencije bi mi bauljali u tmini. Verovatno je stvar u tome što je Imager uspeo da ostane dovoljno ličan da ga zaobiđu velike reči.

Ghost – Meliora

Nakon blaziranog (čitaj – dosadnog) prethodnog albuma, Meliora predstavlja povratak u formu pape Emeritusa i ekipe. Mrak album, velikodostojnici Inkvizicije bi, pretpostavljam, uživali u njemu. Ocena: čista 666.

Jose Gonzalez – Vestiges & Claws

Na Hozea Gonzalesa se ne moraju trošiti reči, o tom čoveku se sve zna. Kako god, V&C je još jedno uspelo ostvarenje ovog genijalnog umetnika koga smo nedavno bili u prilici da gledamo kako diže salu Amerikana beogradskog Doma Omladine u vazduh.

Baroness – Purple

Nakon teške saobraćajke koju je bend doživeo 2012., preloma i trauma proisteklih iz nje i premeravanja sistema vrednosti, dobili smo Purple. Posmatran izvan ili unutar okvira za dlaku izbegnute smrti, Purple predstavlja lepo lice modernog metala (koji je prečesto vrlo loš) – melodično, emotivno i jezgrovito. Purple kao da je brat Ghost-ove Meliore, stiče se utisak da su nastali od iste krvi. Super album.

Keith Richards – Crosseyed Heart 

Šta reći za Razroko srce osim – bravo, matori, super što te i dalje dobro služe ti kvrgavi prsti.

EL VY – Return to the Moon

Kad ga čovek čuje prvi put, RTTM deluje preobično, osim hita Sad Case / Happiness, Missouri koji se odmah izdvoji. Čovek pomisli – vokal Meta Berindžera uvek prija, ali ovde nešto fali jbg. Međutim, sukcesivnim preslušavanjima album primetno poraste, i eto ga u top 2015. listi. Lepo iznenađenje.

Matthew E. White – Fresh Blood

Kao i prethodni Metju, i ovaj novi Metju je prijatan, ležeran, baš kako treba. Dobra muzika.

Mgla – Exercises in Futility

Slabo konzumiram black metal (hermetičan je, smara), ali ovo je nešto posebno – mnoštvo izvrsnih melodija i rifova, elokventna spika, sve u svemu, majstorski artikulisan čemer i zgađenost nad životom. Melodičan, emotivan, sioranski blek metal.  Za svaku preporuku.

*

I tako, danas je 30. decembar i nešto se privelo kraju. Sutra uveče, u ponoć, izljubićemo se i poželeti jedni drugima svako dobro. Zatim ćemo popiti piće pa resetovati brojač i krenuti ispočetka, da obrnemo novi krug.

Koristim priliku da svim prijateljima sa bloga poželim lep provod za novaka i puno ljubavi i sjaja u 2016.  godini. Živeli.