Sako

Još jedan petak, prvi takav dan od dolaska proleća. U noći između subote i nedelje pomerićemo vreme jedan sat unapred. (Stupa na snagu letnje računanje vremena.) 6:00 ujutru postaće 7:00 ujutru, i nekoliko dana imaćemo problema sa ustajanjem. U ponedeljak, kad zazvoni budilnik pomislićemo „o, ne“, a dobra žena u postelji pored nas pomilovaće nas po glavi i bodriti nas – „hajde, mili“. Promrmljaćemo „evo, evo“ i početi da se pridižemo da bismo se spremili za posao. Podići ćemo zadnjicu a glava će nam i dalje ležati na jastuku; i zatim ćemo odustati, i u tom položaju nastavićemo da kunjamo, i biće potrebna dizalica da nas podigne iz kreveta.

Naravno, postoje i ranoranioci. Oni će na letnje računanje vremena preći ne trepnuvši.

*

Juče, posle posla, prošetao gradom sa X. Bilo lepo vreme, kao da sam ga ja naručio. Kod „Karibik“ picerije na Terazijama mimoišli se sa onim prosedim piscem. Nešto kasnije, u fast-fudu kupili girose za ručak. Malo pričali o detetu. Ako do njega dodje, ja bih voleo ćerku, neku malecku repliku X, sa riđom kosom i pegicama. Međutim, nešto mi govori da bi to bio neki glavati bizgov koga ne bi mogao da obuzdaš, koji bi zujao naokolo, spuštao se niz tobogane i pentrao se po drveću od jutra do mraka. (Jbg, što mi ovo zvuči poznato.)

Sve u svemu, lepo popodne posle posla i prijatna šetnja gradom. Ušli u nekoliko radnji, tražili sako za mene. (Ovaj dole Greg Duli ih ima bar deset, a ja nijedan.) Nije baš neka ponuda. U radnji u Makenzijevoj imali su jedan zanimljiv model, sive boje, sa teget zakrpama na laktovima. Probao sam ga pred velikim ogledalom. Solidno mi stajao, osim što se njegova siva boja nije slagala sa bojom džinsa mojih farmerki. Prodavačica je izjavila da mi sako super stoji. Hvala joj, ali… Kako god, ako neko zna za radnju u Bg-u koja drži dobre sakoe, neka javne.