Etiketa od grudnjaka

Osetno osveženje u Beogradu za vikend. Tmurno vreme, vetar, kiša, temperatura 15 stepeni. Ljudi idu u jaknama, sa kapama na glavama. Neobično, ako znamo da je sredina jula. Volim toplo vreme, ali prija i ova promena. Ima nešto u svežem, sivom nedeljnom jutru. Ustaneš, popiješ kafu, doručkuješ, pa se još malo besciljno razvlačiš. Zatim se obučeš, staviš ranac na rame i izađeš iz kuće. Stazom između drveća pođeš ka pijaci. Prođeš pored malog tržnog centra u sredini bloka, zatim pored košarkaškog igrališta i onih novih jarkozelenih kontejnera, koji deluju još izražajnije u jutarnjem sivilu. I onda na jednoj ogradi preko puta dečijeg igrališta vidiš vrapca. Čuči tu i nešto se busa. Pun je sebe. Perje na glavi kao da mu je uredno podšišano, fura neku kratku frizuricu. Izgleda kao da se malopre vratio od frizera. Samo mu fali mali kačket ili, možda, beretka, i da pođe na korzo da se udvara mladim damama.

Na pijaci kupio semenke, žitarice i dve dinje za mene, i čokoladu sa lešnicima i veliki komad lubenice za X. Za ručak smo jeli pečeno pile i mlad krompir, uz salatu. Kad govorimo o salati – X je oljuštila i isekla paradajz i krastavac, ja sam se pobrinuo za mladi luk, peršun i maslinovo ulje. Dobro je kad se stvari relativno dovedu u red pa se to odrazi, između ostalog, i na to da se salate prave timski.

Kasnije popodne, malo smo prošetali, do „Univera“ u bloku 62, kupili Lenorov omekšivač za rublje, pa se vratili kući.

Polako se rastegla nedelja kao sanjiva foka i, potom, spustilo se veče.

Sedimo u sofi. X je na jednom kraju, ja na drugom. Čitamo, u pozadini svira Radio Paradise. Pijuckam Badvajzer. Kada dignem pogled sa knjige, kroz prozor u dnevnoj sobi vidim deo mosta na Adi. Osvetljen dekorativnim svetlom atraktivno izgleda u mraku. X je ispružila noge na sofu, njena stopala u plavim čarapama leže do mene. Sada bi bilo fino fotografisati ovo, razmišljam, napraviti snimak trenutka kada su se stvari posložile na ovako lep način. Udobna sofa, tvoja žena (koju voliš na neki trapav način), do tebe njena stopala u plavim čarapama, Radio Paradise, Badvajzer, mirno nedeljno veče, druga polovina jula, i u daljini most na Adi ukrašen ljubičastoplavim svetlom.

X povuče nogu sa sofe i digne je na stakleni stočić. „Kako ti se čini knjiga, jel da da je super?“, pita me. „Da“, potvrđujem, „super je.“ Ona bistri Hakslijev „Kontrapunkt“. Nije baš oduševljena. Previše priče, kaže, premalo radnje. Ja sam bio bolje sreće. Zapala mi Osterova „Bruklinska revija ludosti“. Čitam je pod svetlom stone lampe postavljene na širok naslon sofe. Dobra knjiga, dopada mi se. Redovi pred očima lako klize preko belih stranica pod svetlom lampe na naslonu. Dok čitam, u drugoj ruci držim kartonsku etiketu od X-inog brusa, kojom obeležavam stranicu gde sam stao. Crni kartončić, na njemu je odštampan mali beli brushalter, iznad koga velikim slovima piše Love, pa onda, ispod, manjim slovima, The Classic T-shirt Bra. 

Sjajan niz pesama na radiju. „Nothing As It Seems“, „Wait for Me“, „Wild Wood“. Pearl Jam, Moby, Pol Veler. I Pol Oster, naravno, sa svojim književnim umećem. Ima u „Reviji“ deo o dobrim (među brojnim ružnim) stranama taksiranja u Njujorku. „Takođe ima i dobrih trenutaka. Neponovljivih trenutaka dostojanstva, malih uzbuđenja, neočekivanih čuda. Dok kliziš Tajms Skverom u pola četiri ujutro, kada saobraćaj sasvim utihne, a ti si sam u centru sveta, neonska svetla polivaju se po tebi iz svakog kutka neba. Ili kad, pred samu zoru, gas pritisneš na preko osamdeset dok ideš Belt Parkvejom, i osetiš kako te kroz ovoren prozor automobila preplavljuje miris okeana.“ – Lepo napisano. I čitalac se na trenutak stvori na Tajms skveru, u kolima u pola četiri ujutro, a zatim stisne papučicu gasa i stušti se ka okeanu.

Nešto posle jedanaest zaključim da je bilo dosta čitanja. X je odustala pre sat vremena. Sada je u kupatilu, tušira se. Kartončićem od brusa obeležim mesto gde sam stao, zatvorim knjigu i spustim je na naslon. Sedim u sofi, razmišljam da li sam preduzeo sve što je u mojoj moći. Odnosi su nam još uvek malo zategnuti jbg. Zatvorim oči da ih malo odmorim. Tiho je. Iz kupatila dopire zvuk mlaza vode iz tuša.