Propust

Relativno prijatno jutro u BG-u, sa temperaturom u plusu. Topi se sneg, vidi se trava, a iznad zgrade preduzeća u kom radim naziru se obrisi sunca iza slojeva oblaka. Da li tako počne proleće?…

Da ispravim jedan propust: prošli put, nabrajajući albume iz 2014. koji su mi se najviše dopali, smetnuo sam sa uma bend The War on Drugs i njihov album Lost in the Dream. Definitivno, jedan od naj albuma 2014. Ponovo smo ga slušali sinoć, na ploči koju sam poklonio X za Novu godinu. (Ploče nisu baš jeftine ovih dana, ali ovu vredi imati u vinilnom formatu.) I tako smo slušali tu ploču (tačnije — ploče, pošto je dupli album u pitanju) i razmišljali — ovaj Lost in the Dream te tako dobro nosi kroz noć ma šta radio. Da, mnogo dobar i slojevit album, razmišljali smo. I razmišljali smo, eto, fino je sedeti na sofi i slušati taj sjajan album u društvu osobe koju voliš dok velika veštačka jelka iz „Merkura“ stoji okićena u uglu sobe. Napolju je bila vrlo hladna noć. Grejanje u stanu je lepo radilo, sedeli smo na sofi u majicama kratkih rukava i mogao sam da vidim kožu X-inih ruku i lak na njenim noktima. Ploča je svirala, ukrasne lampice su se palile i gasile — muzika se stapala sa raznobojnom svetlošću. Još jednom smo poslušali ceo album. To je bilo sve za to veče. Potom smo se spremili za spavanje i legli.