Pre neko veče pođem u prodavnicu polovne odeće na Bulevaru da kupim košulju i majicu. Odeću, kad kupujem (a to je baš baš retko) kupujem u tim „second hand“ prodavnicama kojih sada ima po celom gradu.
I tako, idem niz ulicu i nešto niže, ispred kladionice, vidim dva momka — jedan sedi na stepenicama kod ulaza u kladionicu, a drugi stoji metar od njega, uz levu ivicu trotoara posmatrano iz pravca iz kog nailazim. Momak koji sedi ima široka ramena, debele podlaktice i, sve u svemu, građen je kao da vežba džudo. Sedi na stepenicama i zabrinuto gleda momka koji stoji i priča mobilnim telefonom. Prolazim između njih, i uhvatim deo razgovora.
„Vesna, molim te nemoj tako“, kaže momak osobi sa kojom priča telefonom. „Vesna, jel ti to ozbiljno?“
„Brate“, tiho kaže veliki momak, „reci Vesni ako su problem one jagode šta sam ih pojeo, ja ću kupiti nove jagode.“
„Vesna, Buca kaže ako su problem one jagode što ih je pojeo, on će kupiti nove.“
Siđem do skvera pa skrenem ka Bulevaru.
Nešto kasnije nađem malu prodavnicu polovne odeće iznad Đerma. Kupim polo majicu krem boje, zelenu košulju kratkih rukava sa diskretnim teget prugama, i bermude. Bermude su mi bile preduge i nisam mislio da ih uzmem, nego su se dopale devojci koja je radila u prodavnici. Pregledamo šipku sa okačenim pantalonama i ona izvuče jednu vešalicu i kaže „vidi ove bermude ala su lepe“. Ja ih probam u kabini i vidim — velike mi nogavice. Kažem iz kabine, „ne vredi, velike mi nogavice“. „Izađi da vidim“, kaže. Ja izađem, a ona pogleda i kaže „e, baš su lepe“. Savije se i zavrne mi nogavice i kaže „eto, samo ih ovako malo zavrneš i biće dobro“. Gledam dole u noge, malo izgleda bezveze, kao kad zavrneš pantalone da ih ne bi pokvasio kad gaziš preko potoka. Ali dobro. Razmislim trenutak-dva i uzmem ih. Naravno, sad ću morati da ih nosim u neku krojačku radnju da mi skrate nogavice.
Krepki 