Nedelja, Uskrs, oko podne. Izašao da prošetam „army“ bermude i malo razgazim teget japanke koje sam kupio u prodavnici sportske obuće u starom Merkatoru. Preko puta parkića ispod zgrade u kojoj živim, u jednom dvorištu sede dva muškarca i žena. Prave roštilj. Na ulici se oseća miris pečenog mesa. Žena se smeje dok joj muškarac, leđima okrenut ulici, objašnjava nešto gestikulirajući rukama. Drugi muškarac hvataljkom okreće meso na roštilju, trlja jedno oko savijenim kažiprstom, klima glavom i smeška se nad dimom.
Gledam dole u trotoar, i sve što mogu da kažem je — muške noge izgledaju nakaradno u bermudama i japankama. Ali, dolazi leto i ko će da se kuva u patikama. Osećam kako me žulja onaj remen koji, kad navučemo japanke, dođe između palca i kažiprsta. Za svaki slučaj poneo sam nekoliko hanzaplasta. Dobro je imati pri ruci takve stvari: hanzaplast, vlažne maramice, usnu harmoniku.
Obiđem krug po kraju, spustim se do Kajmakčalanske. Beli jugo stane kod one radnje ispod salona za kvarcovanje i depilaciju. Mladić i devojka izađu iz juga i priđu gajbama sa voćem i povrćem, poređanim na metalnu policu uz zid radnje. Pri dnu police stoje veze mladog luka.
„Vidi što je lep mladi luk. Hoćemo da uzmemo?“ kaže devojka.
„Može“, kaže mladić i uzme kesu. Zatim i devojka uzme kesu.
„Šta ćeš s tom kesom?“ pita je mladić.
„Pa za luk.“
„Ja ću da uzmem luk. Ti idi vidi jel imaju hleb“, kaže mladić.
Devojka mu doda kesu i uđe u radnju. On se na trenutak zamisli, valjda ne zna šta bi sa dve kese. Zatim onu koja mu ne treba spusti na gajbu sa jabukama, pa se sagne da bira veze mladog luka.
A ja siđem do skvera na početku Kajmakčalanske. Pusto je oko skvera. Sve zatvoreno: pekara, kafić „Skver“, bife „Kajmakčalan“, restoran „Zaplet“. Zatvoren je i „Čobanov odmor“ (obično radi non-stop). Otvorena je samo prodavnica ispod pekare. Sunce bije u pročelje kuće u čijem prizemlju se prodavnica nalazi. Dečko u crvenoj majici stoji u hladu pod nadstrešnicom i ređa flaše piva u visoki frižider za pića. Povremeno srkne koka-kolu iz limenke, zatim je spusti na frižider za sladoled.
Beli jugo stane ispred prodavnice. Isti mladić i devojka od malo pre. Devojka otvori vrata, virne napolje.
„Jel imate hleb?“ pita dečka.
„Ne“, kaže on.
„A oćete dobijati?“
„Ne.“
Devojka se vrati u kola i zatvori vrata. Mladić i devojka u kolima kažu nešto jedno drugom. On zatim pogleda u retrovizor i pokrene juga.
Odlaze niz ulicu Vojvode Šupljikca. Idu dalje da traže hleb.
Krepki 